PREGLED DOBROBITI FARMSKIH ŽIVOTINJA

 

 

Pozadina problema

 

Gajenje domaćih životinja na velikim farmama industrijskog tipa danas predstavlja najveću oblast na svetu u kojoj postoji zabrinutost zbog problema u smislu dobrobiti životinja. Milijarde domaćih životinja širom sveta gaje se iza zatvorenih vrata velikih farmi. One se stavljaju u kaveze, zbijaju i zatvaraju, teraju da izuzetno brzo rastu i iscrpljuju do granica fizičke izdržljivosti u jurnjavi za više mesa, mleka i jaja.

Do brzog uspona sistema velikih farmi industrijskog tipa u SAD i Evropi došlo je u drugoj polovini prošlog veka. Ove sisteme karakteriše veliki broj domaćih životinja koje se zatvaraju u kaveze ili boksove i zbijaju u staje (obično) bez prozora. Ovaj pristup se opisuje uz pomoć četiri klasične metode uzgajanja životinja na velikim farmama: boksovi za telad, odeljci i kavezi sa vezivanjem za suprasne svinje, intenzivne farme brojlera i kavezne baterije za kokoške nosilje. Ovi sistemi su i dalje široko rasprostranjeni u SAD.

Tri od ovih klasičnih sistema iz šezdesetih godina 20. veka – boksovi za telad, odeljci za krmače i kavezne baterije – predmet su dalekosežnih reformi u Evropskoj uniji (EU). Iako se reforma odnosi na Evropu, ovi sistemi se brzo šire u drugim delovima sveta, čak i u zemljama u razvoju. Potrošnja mesa u zemljama u razvoju je u stalnom porastu. Pritisak da se širom sveta proizvodi i prodaje jeftino meso dovodi do širenja intenzivne poljoprivrede u celom svetu. Ljudi i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju vode računa o količini i poreklu mesa koje jedu i na taj način ne podržavaju gajenje životinja na velikim farmama.

 

Gajenje životinja na velikim farmama industrijskog tipa nije samo loše po dobrobit životinja i njihovo zdravlje, već je i dokazano da ima štetan uticaj na brojne oblasti:

 

 

Brojke navedene u daljem tekstu pokazuju približan broj domaćih životinja gajenih na farmama 2004. godine. Većina se gajila u intenzivnim sistemima koji mogu dovesti do ozbiljnih problema u smislu dobrobiti životinja. Sledi kratak uvod u ove intenzivne sisteme.

 

 

 

 

1 POZADINA PROBLEMA

2 INTENZIVNO UZGAJANJE ŽIVOTINJA NA FARMAMA

 

UKUPAN BROJ ŽIVOTINJA GAJENIH NA FARMAMA 2004. GODINE

 

SVINJE           1,4 MILIJARDI

KOKOŠKE   35,7 MILIJARDI

GOVEDA        1,3 MILIJARDI

OVCE              1,1 MILIJARDI

 (IZVOR: TARNER, DŽ.  (TURNER, J.) 2005. GLOBALNI RAST STOČARSTVA)

 

sadržaj drugog poglavlja CH

AARM ANIMALS

U čitavom ovom poglavlju navode se brojni citati Naučng komiteta Evropske unije za zdravlje i dobrobit životinja i njegove preteče, stručnog Naučnog i veterinarskog komiteta Evropske komisije. Oni mogu biti neprocenjiva potkrepa naučnim činjenicama prilikom lobiranja i vođenja kampanja povodom različitih pitanja dobrobiti životinja gajenih na farmama.

 

a) Svinje

 

Suprasne svinje se u okviru sistema intenzivnog stočarstva često zatvaraju u niz malih, uskih boksova u toku čitave bremenitosti koja traje šest nedelja; poznati su kao odeljci za krmače ili uklještenja za suprasne svinje. Odeljci za krmače su toliko uski da krmača ne može čak ni da se okrene. One se na nekim farmama vezuju uz pomoć teških lanaca. Time se onemogućava prirodno ponašanje ovih inteligentnih životinja, što dovodi do neprirodnog repetitivnog ponašanja kao što je grizenje rešetki. Naučna istraživanja pokazuju da produženo zatočeništvo može uticati na zdravlje i izazvati šepavost, probleme sa urinarnim traktom, povrede stopala i slabost kostiju. Odeljci za krmače i za vezivanje su zabranjeni na Filipima, u Floridi i u EU (EU zabranjuje vezivanje od 2006. a odeljke od 2013).

 

Suprasne svinje se pre prašenja premeštaju u uklještenja za prašenje koji se koriste za fiksiranje krmača, da bi se sprečilo da prasići budu zgnječeni. Njima se krmača sputava, ali se prasićima omogućava slobodan pristup hrani. Uklještenjem za prašenje se suzbija jak instinkt krmača da napravi gnezdo za svoje prasiće. Studije ponašanja pokazuju da suprasne krmače 24 sata pre prašenja više vole da imaju pristup slami za pravljenje gnezda nego pristup hrani.

 

Međutim, postoje i drugi načini da se spreči da prasići budu zgnječeni. Problem je izazvan selekcijom sorti, što dovodi do ogromnih i trapavih krmača. Neke sorte nemaju ovaj problem, pa bi najtrajnije rešenje bila selekcija radi dobijanja krmača sa dobrim majčinskim osobinama. Međutim, postoje alternativni sistemi čak i kod sadašnjih teških sorti, na primer prašenje na otvorenom u "kaveznom" sistemu držanja stoke.

 

Kada se prasići odvoje od majke sa oko mesec dana, često se gaje u praznim oborima sa podovima od betona ili letava. Nedostatak prostirke prestavlja ozbiljan problem u smislu dobrobiti jer prostirka poput slame pruža prasićima fizičku i termičku udobnost, mogućnost za žvakanje, rovanje i istraživanje, i hranljiva vlakna. Još jedan problem u vezi sa dobrobiti u intenzivnom gajenju svinja na farmama predstavlja praksa kidanja zuba i sečenje repova prasićima.

 

ZAKLJUČAK SLUŽBENOG IZVEŠTAJA NAUČNOG VETERINARSKOG KOMITETA EVROPSKOG SAVETA GLASI:

ODELJCI ZA KRMAČE IMAJU "VELIKE MANE" U SMISLU DOBROBITI; "GLAVNE MANE U SMISLU DOBROBITI KRMAČA PRILIKOM NJIHOVOG GAJENJA U ODELJCIMA VIDLJIVI SU PO VEOMA PRISUTNOM STEREOTIPNOM PONAŠANJU ILI NEISPOLJENOJ AGRESIJI I NEAKTIVNOSTI UDRUŽENOJ SA RAVNODUŠNOŠĆU, SLABIJIM KOSTIMA I MIŠIĆIMA I GOREPOMENTIM KLINIČKIM STANJIMA".

"NAJBOLJE BI BILO DA SE KRMAČE DRŽE U GRUPAMA" JER "IZGLEDA DA JE UKUPNA DOBROBIT BOLJA KADA SE KRMAČE NE SPUTAVAJU U TOKU ČITAVE BREMENITOSTI".

 

NAUČNI VETERINARSKI KOMITED EVROPSKE KOMISIJE

1

CHAPTER 2ARM ANIMALS

Iznad Kokoške nosilje u kaveznim baterijama

Ispod Intenzivno uzgajani brojleri

1

Slike u pravcu kazaljke na satu počev od gore levo:

Svinje u odeljcima za krmače; tele u boksu za telad; goveda u tovilištu; krmača i njeni prasići u uklještenju za prašenje

1

Odvikavanje od sise je postepeno u prirodnim uslovima i završava se tek za oko 13-17 nedelja, a rano odbijanje može izazvati stres i probleme u ponašanju. Ovaj proces se ponavlja iz trudnoće u trudnoću.

 

b) Brojleri

 

Brojleri su pilići koji se gaje zbog mesa. Oni se u intenzivnim sistemima zbijaju u prazne kaveze. Selektivno se gaje da bi veoma brzo porasli i za samo pet do šest nedelja dostigli telesnu masu za klanje. Stopa njihovog rasta je tako ekstremna da mnogi pate od slabosti nogu i postaju osakaćeni jer im tela prebrzo rastu da bi noge mogle da ih drže. Pate i od oslabljene funkcije srca i pluća, jer njihovi organi ne mogu da drže korak sa rastom tela. Kako rastu, počinju da zauzimaju čitav kavez. Zbijanjem se pticama ne pruža prilika za kretanje. Slabost nogu znači da ptice često nisu u stanju da dođu do hrane i vode, pa zato umiru. Druge pate od osipa na grudima, rana na zglobovima i kožnih oboljenja, pošto sede na prostirci natopljenoj izmetom.

 

Pošto su brojleri dobijeni selekcijom radi brzog rasta, potrebno je da pojedu ogromne količine hrane. Dozvoljava im se da jedu koliko hoće, pa su mnogi skloni gojaznosti, problemima sa kostima i oslabljenoj funkcije srca već sa nekoliko nedelja života. To predstavlja problem proizvođačima matičnog zapata, jer te ptice treba držati dok ne dostignu polnu zrelost i budu u stanju da se razmnožavaju. Da bi se to postiglo, ovim priplodnim životinjama se daje prilično redukovana hrana, oko Ľ do ˝ onoga što bi "prirodno" pojeli. Zbog toga su hronično gladni, frustrirani i pod stresom.

 

c) Kokoške nosilje

 

Većina kokošaka nosilja se intenzivno gaji u kaveznim baterijama u toku čitavog njihovog produktivnog života. Po 90.000 (ili više) ptica se drži u jednoj hali, a kavezi se ređaju jedan na drugi u četiri do devet nivoa. U ovim malim žičanim kavezima se drži veliki broj kokošaka, a svaka kokoška ima manje prostora nego što je površina ovog lista. Ptice u ovakvim uslovima ne mogu da rašire krila. Pate i od problema sa nogama i stopalima. Pošto se stalno češu o žičane kaveze, u velikoj meri im otpada perje, dobijaju modrice ili im se oguli koža.

 

OSUĐUJUĆI VELIKU PRETRPANOST HALAMA ZA UZGOJ BROJLERA, NAUČNI KOMITET EVROPSKE UNIJE ZA ZDRAVLJE I DOBROBI ŽIVOTINJA POTVRĐUJE SLEDEĆE:

 

1. STOPE BRZOG RASTA KOJE DOVODE DO BOLNIH POREMEĆAJA NA NOGAMA I SLABLJENJA SRČANE FUNKCIJE "PREDSTAVLJAJU GLAVNI UZROK LOŠE DOBROBITI KOD BROJLERA".

2. HRONIČNA GLAD KOJOJ SU IZLOŽENI PRIPLODNI BROJLERI, UZ TVRDNJU DA SU OVE PTICE "VEOMA GLADNE" I DA "OGROMNA OGRANIČENJA HRANE... DOVODE DO NEPRIHVATLJIVIH PROBLEMA U SMISLU DOBROBITI". "VEĆINA PROBLEMA U SMISLU DOBROBITI KOJI SU NAMETNUTNI BROJLERIMA POSLEDICA SU ODLUKE DONETE U OKVIRU OVE DELATNOSTI DA SE PTICE – UGLAVNOM SELEKCIJOM – DOTERAJU DO STOPE SVE BRŽEG RASTA".

 

NAUČNI KOMITET EVROPSKE UNIJE ZA ZDRAVLJE I DOBROBIT ŽIVOTINJA

 

EU zabranjuje kavezne baterije od 2012.

Kokoška koja je srećna može slobodno da traži hranu, da se kreće, čisti perje kljunom, kupa se u prašini, da se skloni na sedalo kad god se oseti ugroženom i napravi gnezdo u kojem će nositi jaja. To je onemogućeno kokoškama koje se nalaze u sistemu kaveznih baterija.

Da bi se smanjile povrede koje su posledica preteranog kljucanja koje se javlja kada je sputanim kokoškama dosadno ili su frustrirane, praktično svim kokoškama nosiljama se odseca deo kljuna. Podsecanje kljuna je bolan postupak koji obuhvata sečenje kosti, hrskavice i mekog tkiva. Ovaj postupak će u potpunosti biti zabranjen u Ujedinjenom Kraljevstvu od 1. januara 2011.

Još jedan ozbiljan problem u smislu dobrobiti jeste prisilno mitarenje. Kokoške u komercijalnim uslovima počinju da nose manje jaja nakon jedne godine proizvodnje i po prirodi bi se mitarile jednom godišnje. Prisilno mitarenje, kada se kokoške izgladnjuju 18 dana, predstavlja šok za sistem ovih ptica i tera ih da neprirodno brzo odbacuju perje. Time se kokoške teraju da započnu još jedan ciklus nošenja jaja, mnogo brže nego što bi do toga došlo prirodnim putem. Praksa prisilnog mitarenja je već zabranjena zakonom u Ujedinjenom Kraljevstvu i retko se praktikuje u Evropi. Međutim, i dalje postoji u nekim delovima Azije i SAD.

 

d) Tovna goveda

 

Većina ljudi misli da se goveda odgajaju na pašnjacima. Mnoge zemlje (uključujući i SAD) u stvarnosti koriste tovilišta za "završni tov" pre klanja. Prema studiji koju je koordinirala Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Agencije za međunarodni razvoj i Svetske banke, četrdeset procenta goveda koja se gaje radi mesa na

 

NAUČNI VETERINARSKI KOMITET EVROPSKE KOMISIJE ZAKLJUČIO JE SLEDEĆE:

"SISTEMI KAVEZNIH BATERIJA PTICAMA PRUŽAJU SIROMAŠNO OKRUŽENJE... JASNO JE KAVEZNE BATERIJE KOJE SE DANAS KORISTE IMAJU VELIKE MANE U SMISLU DOBROBITI KOKOŠAKA ZBOG MALIH DIMENZIJA I SIROMAŠNOG OKRUŽENJA".

DOBROBIT KOKOŠKE NOSILJE JE U DIREKTNOJ VEZI SA NJENOM MOGUĆNOŠĆU DA SE PONAŠA PRIRODNO.

TRI ČETVRTINE OD ČETIRI MILIJARDE KOKOŠAKA NOSILJA NA SVETU ZATVARA SE U KAVEZNE BATERIJE, A U SVAKOJ OD NJIH SE NALAZI OD 3 DO 25 PTICA.

STATISTIČKA BAZA PODATAKA FAOSTAT

"GOVEDA IMAJU RAZVIJENA ČULA I SPOSOBNOST UČENJA. IAKO ZNACI BOLA MOGU BITI MANJE OČIGLEDNI KOD GOVEDA NEGO KOD DRUGIH VRSTA, GOVEDA IMAJU SPOSOBNOST DA OSEĆAJU BOL, A NEURONSKI MEHANIZMI RECEPCIJE BOLA KOD GOVEDA SU IZGLEDA SLIČNI ONIMA KOD DRUGIH ŽIVOTINJA I LJUDI".

 

NAUČNI KOMITET EVROPSKE UNIJE ZA ZDRAVLJE I DOBROBIT ŽIVOTINJA

1ANIMALS

svetu potiču iz tovilišta (Stoka i životna sredina: postizanje ravnoteže (1997)).

Tovilišta su prazni obori u kojima se životinje zbijaju i hrane neprirodnom hranom koja se sastoji od žitarica. Time se podstiče brzo dobijanje na težini, ali se sprečava normalno ponašanje prilikom ispaše, ishrane i preživanja, kao i normalna fiziološka funkcija creva. U oborima nema trave, a goveda stoje na nagomilanom blatu i izmetu, što dovodi do problema sa stopalima koji se pogoršavaju promenama u njihovoj fiziologiji. Zdravlje se u ovim pretrpanim i nehigijenskim uslovima održava jedino stalnim davanjem antibiotika koji sprečavaju širenje bolesti. Danas je uveliko prihvaćen stav da ova redovna upotreba antibiotika kod domaćih životinja predstavlja sve veći rizik po ljudsko zdravlje jer se podstiče stvaranje bakterija otpornih na antibiotike kojima se mogu inficirati i ljudi i goveda.

Rast se u mnogim zemljama poput SAD podstiče i davanjem veštačkih hormona. Oni zatim utiču i na fiziologiju i na ponašanje životinja. Pošto je reč o polnim hormonima, oni verovatno doprinose da se javljaju problemi u socijalnom ponašanju. Ovi problemi počinu mešanjem nesrodnih životinja, a pogoršavaju se zbog zbijanja neprirodno velikih grupa životinja istog uzrasta. Jedan od najgorih problema je "naskakanje", kada neke neke životinje neprestano naskaču jedna na drugu, ponekad sve dok životinje na koje naskaču ne uginu ili ne polome nogu i moraju da se odstrane iz priploda.

Drugi problemi u smislu dobrobiti potiču od uslova kojima su životinje izložene, kada nema zaklona od sunca ili kiše. Goveda u ekstremnim vremenskim prilikama u mnogim oblastima gde se nalaze tovilišta ozbiljno pate od stresa izazvanog toplotom ili od zbog ograničenosti na stalno mokru zemlju. Blato i mulj u kojima stoje posle kišnih oluja toliko su duboki da goveda ne žele da legnu, pa pate i od uskraćivanja odmora.

Prirodan životni vek goveda je od 20 do 25 godina. Međutim, tovna goveda se obično odbijaju od sise u uzrastu od 6 do 10 meseci, žive od 3 do 5 meseci na otvorenom, 4 do 5 meseci se tove u tovilištu i koljuse  u uzrastu od 15 do 20 meseci.

 

e) Mlečne krave

 

Mlečne krave se selekcijom i neprirodnom ishranom žitaricama iscrpljuju do krajnjih granica fizičke izdržljivosti da proizvode velike količine mleka, oko 10 puta više nego što bi to činile u normalnim uslovima. Krave se teraju na razmnožavanje u ranom uzrastu, a telad se oduzima već jedan dan nakon rođenja. Mlečna krava pati zbog traume izazvane oduzimanjem teleta i često danima muče. Zatim se muze oko osam meseci, nakon čega se ponovo oplođuje. Ovaj ciklus se obično ponavlja dva ili tri puta pre nego što krava postane nezdrava ili "neekonomična". Krava je u toj fazi fiziološki "iscrpljena" i nije više u stanju da drži korak sa "ekonomskom potražnjom". Mlečna goveda se često kolju u uzrastu od četiri do pet godina, uprkos životnom veku koji iznosi preko 20 godina.    

 

"RASE TOVNIH GOVEDA SU ODABRANE ZA VELIKU PROIZVODNJU MESA. TE VRSTE SE ČESTO DOVODE U VEZU SA PRETERANOM MIŠIĆAVOŠĆU, ŠTO MOŽE DOVESTI DO POREMAĆAJA SA NOGAMA, VEĆIH TEŠKOĆA PRI TELENJU I SMANJENJA DUGOVEČNOSTI."

 

NAUČNI KOMITET EVROPSKE UNIJE ZA ZDRAVLJE I DOBROBIT ŽIVOTINJA

 

Drugi problemi u vezi sa dobrobiti obuhvataju sledeće:

 

 

f) Ćurke

 

Ćurke koje se intenzivno gaje na farmama obično se drže u mračnim halama u kojima se smešta čak i 25.000 ćurki. Stvorene su selekcijom radi brzog dobijanja na težini. To dovodi do zdravstvenih problema sličnih onima kod brojlera, a osim toga one se ne mogu prirodno pariti. Dakle, redovno je potrebna veštačka oplodnja. Obično se vrši podsecanje kljuna, a kod rasplodnih mužjaka i odstranjivanje prsta.

Ćurka uzgajana na farmama obično se kolje u uzrastu od 12 do 16 nedelja. Ćurke u divljini mogu da žive 10 godina. Ove ptice se u klanici drže obešene naglavačke sa nogama u lancima šest minuta pre nego što ih omame (DEFRA[1], 2001). Pošto su veoma teške, to može da izazove veliki stres i patnju.

 

g) Patke i guske

 

Patke i guske se mogu uzgajati na velikim farmama industrijskog tipa zbog jaja, mesa, paperja i perja. Uzgajaju se selekcijom radi bržeg dobijanja telesne mase, što dovodi do zdravstvenih problema i poremećaja. I zbijanje u kavezima može dovesti do povreda prsne kosti i fraktura kostiju, kao i povreda stopala izazvanih podovima u kavezima. Patke u kaveznim baterijama jedva da mogu da se kreću, okreću ili mašu krilima. Nisu u stanju da čiste perje kljunom, da se kreću ili ponašaju na prirodan način. Najbitnije je što im je uskraćena voda za plivanje i čišćenje perja.

Mnoge guske i patke neurotično čupaju sebi perje usled stresnih uslova. Da bi se to sprečilo, ponekad se odseca osetljivi deo gornjeg kljuna. Mnoge guske posle ovog postupka uginu od infekcije ili gladi.

Još jedan problem u smislu dobrobiti je kljukanje pataka i gusaka da bi se dobila tovljena jetra (videti poglavlje "Egzotična hrana" u daljem tekstu).

 

h) Sakaćenje

 

"Sakaćenje" je termin koji se koristi za fizičke promene koje vrše veterinari i zoolozi prilikom raznih operacija. Svake godine se osakate milioni životinja gajenih na farmama. Većina ovih bolnih operacija vrši se bez ikakvog anestetika.

 

"GOVEDA, KADA IM SE TO OMOGUĆI, USPOSTAVLJA DUGOTRAJNE VEZE SA SVOJOM TELADI. ODBIJANJE OD SISE JE U PRIRODNIM USLOVIMA SPOR I POSTEPEN PROCES KOJI TRAJE NEKOLIKO MESECI."

 

NAUČNI KOMITET EVROPSKE UNIJE ZA ZDRAVLJE I DOBROBIT ŽIVOTINJA

1ANIMALS

Sakaćenje obuhvata:

 

Naučni veterinarski komitet Evropske komisije je naglasio da "kastracija izaziva jak bol i stres kod svinja i treba je izbegavati ukoliko je moguće".

Životinje koje se gaje zbog krzna drže se u dugim kaveznim baterijama u otvorenoj hali. Jedna farma može imati nekoliko hala. Male farme mogu imati oko 100 životinja, dok najveća farma u Skandinaviji ima preko 100.000 životinja. Kavezi, uključujući i pod, napravljeni su od žičane mreže, što otežava stajanje, naročito kod mlađih životinja. Mnoge krznašice su u osnovi divlje i ne osećaju se dobro u zatočeništvu.

Krznašica koja se najviše gaji na farmama jeste nerc, a zatim sledi lisica.

Nerc je vrlo okretno stvorenje, veoma slično lasici osim što je divlja i poluvodena životinja. Vole trčanje, plivanje, igranje, penjanje i vrlo je  radoznala. U potpunosti su im uskraćene mogućnosti ispoljavanja prirodnog ponašanja, što dovodi do patoloških fizičkih i psihičkih stanja.

Uobičajena teritorija lisice u divljini iznosi 5-10 km2. Lisice koje se na farmama gaje zbog krzna veoma su sklone stresu. Ove prirodno mirne i uglavnom usamljene životinje vrlo su osetljive na prisustvo ljudi. Visok mortalitet mladunaca lisice (iznad 20%) uobičajen je usled čedomorstva (kanibalizam) zbog ove izrazite osetljivosti na stres.

Na farmama se zbog krzna gaje i zečevi, činčile, risevi pa čak i hrčci.Većina farmi gde se životinje gaje zbog krzna nalazi se u Severnoj Evropi i Kini, iako se manji broj ovih farmi može naći u mnogim zemljama širom sveat.       

Postoje ozbiljni problemi u smislu dobrobiti koji se dovode u vezu sa gajenjem životinja na farmi i njihovim ubijanjem. Oni obuhvataju sledeće:

 

SAKAĆENJE PREDSTAVLJA POKUŠAJ DA SE ŽIVOTINJA PRILAGODI NEODGOVARAJUĆEM SISTEMU, UMESTO DA SE SISTEM PROMENI DA ODGOVARA POTREBAMA ŽIVOTINJA.

 

 

 

3 GAJENJE ŽIVOTINJA ZBOG KRZNA

 

Godine 2005. širom sveta se gajilo preko 55 miliona tona ribe. U Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, svake godine se gaji i usmrćuje oko 70 miliona riba, uglavnom lososa i pastrmke ali i bakalara i plovca.

Gajenje riba, posle brojlera, predstavlja drugu po veličini oblast proizvodnje domaćih životinja. Intenzivno gajenje riba dovodi do velikih problema u smislu dobrobiti. U jedan kavez može se smestiti do 50.000 lososa. Gusto zbijene ribe stalno plivaju ukrug i ispoljavaju patološko ponašanje. Zbijanje i ograničavanje životinja može izazvati stres kod riba, zbog čega su podložnije bolestima. Bolesti su dovele do uginuća miliona gajenih lososa. Zvanične brojke pokazuju da je stopa smrtnosti 10-30%. Osim toga, lososi često pate od katarakte koja dovodi do slepila, povreda peraja i repa i deformiteta tela. Intenzivno uzgajanje je dovelo i do teške zaraze parazitskim morskim vašima, koja izaziva veliku patnju i smrt kod zaraženih riba. Paraziti iz ribljih gazdinstava mogu se preneti na divlje ribe, što se dovodi do smanjenja populacija divlje ribe.

Do dalje patnje dovode i drugi postupci u ovoj delatnosti, poput izgladnjivanja pre usmrćivanja, tretiranja štetnim hemikalijama, genetskog inženjeringa i biotehnoloških tehnika koje obuhvataju manipulaciju hromozomima. Osim toga, kod riba su još uvek dozvoljene nehumane i neprihvatljive metode kao što su gušenje, iskrvarivanje bez omamljivanja i ubijanje uz pomoć ugljen-dioksida. Treba dozvoliti samo metode usmrćivanja koje izazivaju trenutnu smrt ili od kojih životinja trenutno postaje neosetljiva na bol sve dok ne izdahne, kao i kod drugih uzgajanih životinja.

Veliki deo ovih informacija predstavlja adaptaciju izveštaja "U velikim dubinama – dobrobit intenzivno uzgajane ribe"; kompletan izveštaj se može videti na adresi

www.ciwf.org.uk/publications/reports/in_too_deep_2001.pdf

 

Tovljena jetra: Pâté de foie gras je pašteta napravljena od jetre tovljenih gusaka i pataka. Postupak tovljenja obuhvata stavljanje cevčice za hranjenje u jednjak ptice, a zatim sledi prisilno trpanje velike količine koncentrovane hrane u ptičji želudac. Patke se obično kljukaju dvaput dnevno u toku 12-15 dana, a guske se kljukaju triput dnevno 21 dan. Prisilno preterano hranjenje izaziva masnu degeneraciju, a zatim sledi smrt ćelija jetre i ekstremno uvećanje jetre – do deset puta više od normalne veličine. Kljukanje izaziva veliki stres, a može se desiti da ptice jedva hodaju i dišu.

Naučni komitet Evropske unije za zdravlje i dobrobit životinja objavio je izveštaj 1998. u kojem se iznosi sledeći zaključak: "Kljukanje koje se danas praktikuje štetno je po dobrobit ptica". Kaže se da se "moraju zabraniti tehnike koje izazivaju patnju koja se može izbeći. Ciljevi su, po prioritetnosti: smanjenje stope smrtnosti i oboljevanja,

 

GAJENJE RIBA 4

 

LOSOS, PASTRMKA, LOVAC I BAKALAR MESOŽDERI, A GLAVNA HRANA KOJA IM SE DAJE U ZATOČENIŠTVU JESU DRUGE RIBE.

UTVRĐENO JE DA SU ZA PROIZVODNJU JEDNE FUNTE[2] UZGAJANOG LOSOSA POTREBNE TRI FUNTE DIVLJE RIBE. TO ZNAČI DA UZGAJANJE RIBA DOPRINOSI OSIROMAŠENJU ŽIVOTINJSKOG SVETA U MORU USLED PRETERANOG RIBOLOVA– A TO JE UPRAVO ONAJ PROBLEM KOJI JE UZGAJANJEM TREBALO DA SE REŠI.

 

EGZOTIČNA ILI OKRUTNA HRANA 5

 

smanjenje bola i stresa koji se trpe prilikom ovog postupka i omogućavanje životinjama da ispoljavaju normalno ponašanje".

Zabrana kljukanja gusaka i pataka u cilju proizvodnje tovljenje jetre u Izraelu stupila je na snagu 1. aprila 2005. Sprovođenje ove zabrane, nakon produženja perioda od godinu i po dana, dovelo je do odluke izraelskog Vrhovnog suda iz avgusta 2003. da proizvodnja tovljenje jetre izaziva neprihvatljivu patnju i da se njome krši Zakon o surovosti nad životinjama, i da su zakonski propisi kojima se dozvoljava takva proizvodnju nevažeći.

I neke druge zemlje, uključujući i Dansku, Norvešku, Nemačku i Poljsku, imaju zakonske propise kojima se posebno zabranjuje kljukanje životinja. Druge zemlje, uključujući i Ujedinjeno Kraljevstvo, Švedsku, Finsku i Švajcarsku, nemaju posebne zakonske propise, ali se propisi o zaštiti životinja tako interpretiraju da je jasno da kljukanje nije dozvoljeno.

Teletina: Teletina uglavnom potiče od teladi koja je primorana da živi u malim, praznim boksovima, lišena interakcije sa drugom teladi. Ovi boksovi omogućavaju vrlo malo kretanja, samo nekoliko koraka napred ili nazad. Telad ne može skoro ništa da radi osim da leži ili stoji. Lišena kretanja, neka telad jedva može da hoda do klanice u uzrastu od 4 do 6 meseci.

Telad obično sisa kod majke i u uzrastu od dve nedelje počinje da jede čvrstu hranu. Teladi u sistemu boksova nije dozvoljena čvrsta hrana i ona nema pristupa vodi. Ishrana joj se sastoji samo od tečne zamene za mleko koju pije iz kante. Uskraćivanje čvrste hrane dovodi do patološkog razvoja sistema za varenje kod teladi i osujećuje se njen prirodni nagon za žvakanjem. Sputanost, suzbijanje nagona za sisanjem i nedostatak čvrste hrane dovode do neurotičnog ponašanja.

Boksovi za telad su 1990. zabranjeni u Ujedinjenom Kraljevstvu, a od 2007. će biti zabranjeni u celoj Evropskoj uniji. Ubedljivost zaključaka Naučnog veterinarskog komiteta odigrala je najveću ulogu prilikom ubeđivanja Evropske unije da stavi van zakona sistem boksova za telad.

 

NAUČNA VETERINARSKA KOMISIJA EVROPSKE UNIJE JE 1995. OBJAVILA OBIMAN IZVEŠTAJ O DOBROBITI TELADI I DOŠLA DO BROJNIH BITNIH ZAKLJUČAKA:

"Najbolji uslovi gajenja mlade teladi obuhvataju ostavljanje teleta sa majkom u uslovima u kojima tele može da sisa, a zatim pase i stupa u interakciju sa drugom teladi."

"Dobrobit teladi je vrlo loša kada se ona drži u malim individualnim oborima sa nedovoljno prostora za udobno ležanje, bez direktnog socijalnog kontakta i bez prostirke ili drugog materiala kojim bi se zanimala."

"Telad treba držati u grupama da bi se omogućilo okruženje koje je adekvatno za kretanje, istraživanje i slobodnu socijalnu interakciju."

Telad kojoj se daje potpuno tečna hrana kojoj nedostaje gvožđe "može imati ozbiljnih zdravstvenih problema, može pokazivati ozbiljno patološko ponašanje i može imati znatne patološke promene u razvoju creva".

 

Transport živih životinja: Svake godine se transportuju milijarde domaćih životinja širom sveta za tovljenje ili za klanje. Neke se transportuju na veliku udaljenost, naročito goveda, svinje, ovce, koze i konji. Životinje prevaljuju veliki put do klanica, usput često, na primer, prolaze pored velikih klanica, da bi se ispunili finansijski ugovori: 80% mesa u SAD prerađuje se u manje od 50 klanica, uglavnom na Srednjem Zapadu, uprkos činjenici da u celoj zemlji postoji skoro 1000 klanica koje podležu federalnoj inspekciji. Životinje očigledno treba klati na lokacijama koje su što bliže farmi na kojoj su proizvedene iz razloga biološke bezbednosti i dobrobiti životinja; broj klanica u ekonomski najrazvijenijim zemljama je ipak znatno opao prethodnih godina. Situacija je dovoljno loša u okviru samih tih zemalja, ali neke od najgorih problema stvara izvoz živih životinja iz zemlje u zemlju – što je sasvim nepotreban posao. Hiljade svinja i goveda se kamionima prevozi između Kanade, SAD i Meksika. Stotine hiljada goveda se transportuje između evropskih zemalja, a druga se izvoze iz Evrope za Bliski Istok. A milioni ovaca se šalju brodom iz Australije i Novog Zelanda do Bliskog Istoka, u uslovima koji su ponekad sve gori, sa velikom stopom smrtnosti. Ove životinje bi bez problema mogle prvo da se zakolju i transportuju kao zaklane životinje.

 

Problemi u smislu dobrobiti mogu se javiti iz nekoliko razloga:

 

 

Humano klanje predstavlja proces koji se sastoji od dve faze. Životinje se prvo omamljuju, pištoljem, elektičnim omamljičem ili gasom, od čega gube svest i postaju neosetljive na bol. Zatim im se preseca grkljan i izdahnu usled gubitka krvi. Ukoliko se ovi postupci ne izvedu na odgovarajući način ili ako iz izvodi lice koje nije obučeno na odgovarajući način ili neobučeno lice, životinje mogu biti izložene velikim patnjama.

 

TRANSPORT ŽIVIH ŽIVOTINJA, KLANJE I STOČNE PIJACE 6

 

NAUČNI KOMITET EVROPSKE UNIJE ZA ZDRAVLJE I DOBROBIT ŽIVOTINJA DONEO JE SLEDEĆI ZAKLJUČAK:

"Najstresniji deo za većinu stoke jeste transport, utovar, uz odgovarajuće rukovanje i prevoz. Mogu ih uznemiriti biti strah, bol koji nanose ljudi, prisilno kretanje naročito na strmim rampama i stres izazvan nepoznatim postupkom utovara, uslovima u vozilu i socijalnim kontaktom."

"Neki ljudi koji utovaruju i istovaruju životinje ili upravljaju vozilima ne tretiraju ih kao osećajna bića o čijoj dobrobiti treba voditi računa... Zbog toga je dobrobit životinja često veoma loša u toku utovara, transporta, naročito na zavojitim putevima, i istovara."

1

Međutim, mnoge životinje gajene na farmama u svetu kolju se u potpuno svesnom stanju, bilo zbog nerazvijene svesti o uticaju klanja na dobrobit ili iz ritualnih razloga, u nekim delovima sveta.

Naučna istraživanja pokazuju da između presecanja grkljana i prestanka reakcija mozga može postojati dugačak vremenski period (više od jednog minuta), naročito kod krupnih sisara kao što su goveda. Mnoge životinje tokom tog perioda osećaju veliki bol i stres.

U klanicama naročito pate povređene životinje (u Severnoj Americi poznate kao "životinje koje ne mogu da hodaju" ili "oborene životinje"). Njih često šutiraju, udaraju, teraju električnim palicama, gaze, vuku uz pomoć konopaca ili lanaca i ostavljaju bez hrane, vode, zaklona ili veterinarske nege sve dok ne izdahnu, ili se kamionima odvoze na klanje. Ne ubijaju se na farmama jer više vrede u novcu ako do klanice stignu žive.

 

Stočne pijace: Na pijacama može biti ozbiljnih problema u smislu dobrobiti, uključujući i pretrpanost, nedostatak vode, loše standarde nadgledanja životinja, nehuman tretman životinja i nepostojanje veterinarske nege.

Genetski inženjering koji se sprovodi nad životinjama gajenim na farmama može se smatrati povredom biološkog integriteta vrste i mnogi ljudi zato smatraju da je to zaista pogrešan postupak. Genetskim inženjeringom se može omogućiti prelazak gena sa jedne vrste na vrstu, na primer sa čoveka na kravu ili sa kokoške na svinju. Genetski inženjering se za potrebe veće produktivnosti ne može opravdati, pošto je većina životinja koje se gaje na farmi već dovedena do granica izdržljivosti metabolizma.

Genetski inženjering je još uvek u eksperimentalnoj fazi. Mnogi eksperimenti su doveli do rađanja transgenskih životinja koje imaju ozbiljne zdravstvene probleme i često se moraju uništiti iz humanih razloga.

Kompanije i akademske institucije koje deluju na polju biotehnologije žele da dobiju patente za životinje dobijene genetskim inženjeringom koje proizvode. Patent vlasniku omogućava ostvarivanje profita od tog izuma što znači da za nekoliko godina niko neće moći da proizvodi taj izum bez dozvole vlasnika patenta. Veća pristupačnost patenata daje ogroman komercijalni podsticaj genetskom inženjeringu životinja, a taj proces suviše često dovodi do patnji životinja. Osim toga, patentiranje nije u skladu sa sve češće izricanim stavom da životinje treba tretirati kao osećajna bića jer se ono prema životinjama odnosi kao prema izumima ili stvarima.

Kloniranje: Mnoštvo ženki životinja se kao kod genetskog inženjeringa podvrgava hirurških zahvatima u cilju odstranjivanja ili usađivanja jajnih ćelija ili embriona u cilju sprovođenja postupka kloniranja, a mnoge se ubijaju nakon što posluže ovoj svrsi. Mnoge klonirane životinje se rađaju sa deformitetima, a mnoge životinje koje uspeju da prežive nalaze se u fatalnom stanju. Kloniranjem se može stvoriti i potencijal dobijanja neke bolesti i ono predstavlja pretnju po biološku raznovrsnost.

 

OMAMLJIVANJE PRE KLANJA JE OBAVEZNO SAMO U EVROPI, KANADI, AUSTRALIJI, NOVOM ZELANDU, NEKIM AZIJSKIM ZEMLJAMA I U SAD KOD VRSTA KOJE SPADAJU U SISARE.

 

7 GENETSKI INŽENJERING I KLONIRANJE

 

Pokret za dobrobit životinja je već koristio razne strategije u cilju popravljanja lošeg položaja životinja gajenih na farmi. Slede samo neki primeri onoga što je urađeno i što bi se moglo učiniti:

 

a) Kampanje – Zakonska regulativa i potrošači

 

b) Edukacija potrošača

 

 

STRATEGIJE DOBROBITI ŽIVOTINJA 8

 

ANKETA CIWF[3] U SUPERMARKETIMA

WWW.CIWF.ORG.UK/CAMPAIGNS/OTHER_CAMPAIGNS/COMPASSIONATE.HTML

 

FONDACIJA SAOSEĆANJE U SVETSKOM STOČARSTVU (CIWF) SPROVODI OPSEŽNU GODIŠNJU ANKETU O POTVRDAMA O DOBROBITI 10 VRHUNSKIH LANACA SUPERMARKETA. ANKETA OBUHVATA RAZNOVRSNE MERE U CILJU DOBROBITI, KOJE SE KONTROLIŠU SVAKE GODINE. CIWF SE NADA DA ĆE SE STANDARDI DOBROBITI ŽIVOTINJA GAJENIH NA FARMI POBOLJŠATI UPOREĐIVANJEM I RANGIRANJEM NAPRETKA PRIMARNIH PRODAVACA NA MALO U ZEMLJI, I TAKO STVORITI KONKURENTSKI STAV PREMA DOBROBITI KAO POZITIVNOM ČINIOCU U SMISLU ROBNE MARKE I REPUTACIJE. U ANKETI IZ 2001. LANAC MARKS I SPENSER (MARKS AND SPENCER) DOBIO JE PRVU RUNDU. U ANKETI IZ 2003. POBEDIO JE VEJTROUZ (WAITROSE), KOJI JE OSTVARIO OGROMAN NAPREDAK U OBLASTI DOBROBITI ŽIVOTINJA ŠTO JE DIREKTNA POSLEDICA REVIZIJE FONDACIJE CIWF. FONDACIJA CIWF ĆE U SARADNJI SA SUPERMARKETIMA NASTAVITI DA SVAKE GODINE PUTEM ANKETA PRATI NJIHOV UČINAK. FONDACIJA CIWF ĆE ANKETAMA ISPITIVATI I SUPERMARKETE KOJI POSLUJU NA MEĐUNARODNOM NIVOU S NAMEROM DA ŠIROM SVETA PRATI UČINAK U SMISLU DOBROBITI ŽIVOTINJA.

 

1

 

c) Formalno obrazovanje

 

 

Pitanje: Da li postoje humane alternative sistemima intenzivnog gajenja životinja na farmama?

Odgovor: Da, postoje oprobane i testirane alternative. Na primer, već postoje sistemi sa slobodnim kretanjem životinja i organski sistemi koji ne koriste sisteme ograničavanja životinja. Mogu se naći na internet prezentacijama navedenim u daljem tekstu. I fondacija Saosećanje u svetskom stočarstvu (CIWF), članica WSPA[5], priprema obrazovni program za poljoprivredne fakultete u kojima vrlo detaljno objašnjava "Aspekte dobrobiti životinja dobre poljoprivredne prakse".

Pitanje: Zašto se ovi okrutni sistemi u nekim zemljama zabranjuju, a u drugim se zagovaraju?

Odgovor: Zato što neke zemlje još uvek ne priznaju okrutnost koja je u osnovi tih sistema ili činjenicu da su životinje osećajna bića koja su u stanju da pate i osećaju bol. Neke zemlje i kompanije su možda svesne ovih činilaca, ali smatraju da je bitnija njihova potreba da proizvode "jeftinu hranu". Međutim, to je kratkoročna perspektiva i bitan je dugoročni uticaj, a hrana zapravo nije jeftina.

Pitanje: Da li se svet može hraniti bez uzgajanja žitovinja na velikim farmama industrijskog tipa?

Odgovor: Da. Buduće generacije zapravo nemaju drugog izbora za preživljavanje nego da se okrenu humanim i održivim metodama gajenja životinja na farmama. Ljudi će bez sumnje morati da jedu i manje mesa, ali od toga će biti koristi i po planetu i po njihovo zdravlje.

Za više informacija videti internet prezentaciju CIWF "Jedite manje mesa".

 



[1] Department for Environment, Food and Rural Affairs – Odsek za životnu sredinu, proizvodnju hrane i seoske poslove, pri Ministarstvu poljoprivrede, ribarstva i hrane u Ujedinjenom Kraljevstvu (prim. prev.)

 

[2] engleska mera za težinu – 453,59 grama (prim. prev.)

[3] Compassion in World Farming (prim. prev.)

[4] World Society for Protection of Animals (prim. prev.)

[5] World Society for Protection of Animals (prim. prev.)