Dobrobit životinja u klanicama

 

Apstrakt

 

Postoje četiri osnovna uzroka problema sa dobrobiti životinja u klanicama:

  1. Loša ili neodgovarajuća oprema za omamljivanje i tretman.
  2. Smetnje koji ometaju kretanje životinje, kao što su odsjaji na mokrom podu, jaka buka ili promaja koja duva u hodniku u pravcu životinje koja prilazi. Ove smetnje mogu pokvariti učinak dobro napravljenog sistema i dovesti do uznemiravanja životinja. Kada do toga dođe, biće potrebno koristiti električne palice da se životinje nateraju u pokret.
  3. Nepostojanje obuke zaposlenih i loš nadzor zaposlenih od strane uprave.
  4. Loše održavanje opreme i objekata, kao što su loši omamljivači ili izlizani, glatki podovi zbog kojih se životinje klizaju i padaju.
  5. Loše stanje životinja po prispeću u klanicu, poput osakaćenosti i bolesti.

 

Još jedan problem su svinje i goveda iz razdražljivih genetskih linija koje će se najverovatnije uznemiriti u toku tretmana. Da bi se održao visok standard dobrobiti, treba se pozabaviti sa svih pet problematičnih oblasti. Anketa sprovedena u 29 kanadskih klanica pokazala je da je 27% njih imalo dobre podove koji se ne klizaju, a 21% je imalo glatke podove zbog kojih bi se životinje klizale. Dvadeset četiri procenta je imalo jaku buku motora ili bučne ventile za vazduh od kojih bi životinje ustuknule. Promaja koja duva niz hodnik u pravcu životinje koja prilazi predstavljala je problem u 9% klanica. Promaja će često ometati kretanje životinja. 

 

Uvod

 

Postoje četiri osnovna uzroka problema sa dobrobiti životinja u klanicama:

  1. Stresna oprema i metode
  2. Smetnje koji ometaju kretanje životinja
  3. Nepostojanje obuke zaposlenih
  4. Loše održavanje opreme
  5. Loše stanje životinja prilikom prispeća u klanicu

 

Da bi se rešio problem sa dobrobiti životinja, treba mu utvrditi uzrok. Na primer, instaliranje nove opreme za omamljivanje neće rešiti problem zloupotrebe koji stvaraju neobučeni, slabo nadzirani zaposleni ili uznemirenja životinje izazvanog bučnim ispuštanjem vazduha. U ovom radu će se izvršiti prikaz i naučne literature i autorovih zapažanja iz preko 200 klanica u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Meksiku, Evropi, Australiji i Novom Zelandu. Ankete u klanicama u Sjedinjenim Državama i Kanadi sprovedene su radi utvrđivanja problema sa smetnjama i opremom koji ometaju kretanje životinja ili izazivaju uznemirenje životinja. U poslednjem poglavlju pozabavićemo se ekonomskim prednostima dobrobiti životinja i interesovanjem javnosti za ovo pitanje.

 

Oprema i metode

 

Oprema se može podeliti na dve osnovne kategorije: oprema za omamljivanje i sistemi za tretman, kao što su hodnici, obori i uređaji za fiksiranje. Postoje brojne istraživačke studije metoda omamljivanja, ali je sve donedavno zapostavljani stres i neprijatnost u toku stavljanja životinja u obor i kretanja životinja do mesta za omamljivanje. Ron Kilgur (Ron Kilgour) sa Novog Zelanda bio je prvi istraživač koji je tvrdio da akcenat treba staviti više na postupke do kojih dolazi pre omamljivanja ili klanja (Kilgur, 1978).

 

Omamljivanje

 

Metode efikasnog omamljivanaj su namenjeni za izazivanje trenutne nesvesti. Dobri prikazi omamljivanja pištoljem mogu se naći kod Liča (Leach, 1984), Grendinove (1994a) i Ejkelenbom (Eikelenboom,1983). Metode omamljivanja strujom koje se u klanicama koriste na svinjama i ovcama efikasne su i dovode do trenutne nesvesti. Da bi se sigurno izazvala nesvest, kroz mozak svinje mora da se pusti minimalno 1,25 A (Hunderken /Hoenderken/, 1982). To je posebno važno kod svinja velike telesne mase (preko 100 kg). Kod ovaca je potreban 1 A (Gregori /Gregory/ i Voton /Wotton/, 1984). Struja sprovedena od vrata do prsa nije uspela da izazove promene nalik na epileptične na encefalogramu goveda, za razliku od svinja i ovaca (Kuk /Cook/ i grupa autora, 1993). Kod goveda se koristi postupak dvofaznog omamljivanja. Struja od 2,5 A se prvo mora sprovesti do glave pre nego što se primeni struja od vrata do tela (Gregori, 1993). U prikazima Voringtona (Warrington, 1974), Liča (1985), Grendinove (1985; 1986) i Gregorija (1994) ima više informacija o tome.   

 

Za omamljivanje svinja se u mnogim zemljama koristi ugljen-dioksid. Postoji bojazan da je dobrobit ugrožena sa CO2 jer je to oštar gas koji iritira respiratorni trakt (Gregori, 1994). Hunderken (1982) je naveo da do faze motoričke uznemirenosti dolazi dok je svinja još uvek pri svesti. Forslid (Forslid, 1987) je otkrio da faza uznemirenosti kod rase jorkšir počinje nakon što se svinja onesvesti. Postoje velike razlike u reakciji svinja na CO2 (Dodman /Dodman/, 1997; Grendin, 1988a). Reakcija je u rasponu od nikakvog odgovora kada svinja prvo onjuši gas do žestokih pokušaja da pobegne. Svinje pozitivne na test halotanom su više uznemirene (Treger /Troeger/ i Valtersdorf /Waltersdorf/, 1991). Omamljivanje ugljen-dioksidom za neke genetske tipove svinja može biti dobra metoda a za druge vrlo stresna.

 

Tretman pre klanja

 

U klanici postoje odlični sistemi za tretman goveda i ovaca. Goveda i ovce će se mirno kretati kroz hodnike u koloni po jedan i mirno ući u dobro napravljen transportni sistem za fiksiranje. Kretanje u koloni po jedan predstavlja prirodno ponašanje goveda.

 

Veliki boksovi za omamljivanje u kojima je bilo više od jednog goveda u Sjedinjenim Državama su zamenjeni transportnim uređajima za fiksiranje. Transportni uređaj za fiksiranje goveda u obliku slova V uveden je sedamdesetih godina 20. veka (Šmit /Schmidt/, 1972; Vilems /Willems/ i Markli /Markley/, 1972). Devedesetih godina je zamenjen uređajem za fiksiranje sa dve trake i centralnom trakom (Gajger /Giger/ i grupa autora, 1977, Grendin, 1988b; 1991). Goveda i ovce u transporterima ostaju mirne jer oni životinju dodiruju s prednje i zadnje strane. Transporteri u obliku slova V nisu baš dobri za svinje. Autor je primetio da se slabe, mršave ne drže na odgovarajući način, a teške mišićave svinje se stisnu za butine, dok se oble, debele svinje drže u udobnom položaju. Mršave svinje se na odgovarajući način drže u uređaju za fiksiranje sa centralnom trakom.

 

U Engleskoj se propisima zahtevaju uređaji za fiksiranje glave kojima će se pridržavati glava goveda pri upotrebi pištolja za omamljivanje. Cilj ovakvih propisa je ostvarivanje veće tačnosti omamljivanja. Uređaj za fiksiranje glave u nekim slučajevima može izazvati povećan stres. Jubenk (Ewbank) i grupa autora (1992) otkrili su da je nivo kortizola bio veći u uređaju za fiksiranje glave nego u konvencionalnom boksu za omamljivanje za jednu životinju. Bilo je potrebno u proseku 32 sekunde da se goveda nateraju da stave glavu u loše napravljen jaram koji se koristio u ovoj studiji. Stres može biti minimalan sa dobro urađenim uređajem za fiksiranje glave gde se životinja omamljuje odmah po fiksiranju glave (Tjum /Tume/ i Šo /Shaw/, 1992; Frenk Šo /Frank Šo/, lična komunikacija). Autor je pratio omamljivanje goveda strujom u uređaju za fiksiranje glave u Novom Zelandu. Svaka životinja bi tiho ušla u boks za omamljivanje i bila bi omamljena u roku od dve sekunde po pričvršćivanju glave. Informacije o izgledu uređaja za fiksiranje glave mogu se naći kod Organizacije za naučna i industrijska istraživanja Komonvelta - CSIRO (1989) i Grendinove (1993; 1994). Stres izazvan produženim fiksiranjem predstavljaće veliki problem ako su životinjama date intravenske injekcije neposredno pre klanja. Pejn (Payne) i Jang (Young, 1995) tvrde da intravenske injekcije glikoproteina protiv smrzavanja date jaganjcima mogu poboljšati kvalitet smrznutog mesa.

 

Greške u izradi hodnika i pokretnih obora izazvaće stres. Jedna od najozbiljnijih grešaka u izradi hodnika je njihovo postavljanje tako da ulaz izgleda kao slepa ulica. Goveda će se polako kretati kroz vijugav hodnik u odnosu na pravolinijski hodnik, pa se on mora pravilno postaviti (Grendin, 1980; 1990; 1993). Praktično iskustvo pokazuje da životinja koja stoji kod pokretnog obora mora biti u stanju da vidi minimalno dve do tri dužine tela do hodnika za kretanje jedan po jedan pre nego što se on skrene. Kada hodnik za kretanje jedan po jedan skreće suviše naglo, pokretni obor će dovesti do zaustavljanja životinja.

 

Voris (Warris) i grupa autora (1994) otkrili su da svinje doživljavaju veći stres u klanicama sa hodnicima za kretanje jedan po jedan nego u klanicama u kojima su svinje omamljivane na podu u malim grupama. Jačina skičanja je u velikoj meri odgovarala izmerenim vrednostima fiziološkog stresa i PSE (bledo, mekano, sočno meso). Omamljivanje svinja strujom na podu je najpraktičnije za klanice u kojima se kolje manje od 240 svinja na sat. Autor je primerio da omamljivanje na podu pri većoj brzini često bude grubo i površno. Dobro napravljen hodnik u većim klanicama izazvaće manje stresa nego loše napravljen hodnik. Viding (Weeding) i grupa autora (1993) otkrili su da na nivo stresa kod svinja utiče i njegov izgled i stručnost osoblja.   

 

Stres izazvan teranjem svinja da prolaze kroz hodnik za kretanje jedan po jedan mogao bi se eliminisati omamljivanjem svinja gasom CO2 u grupama. Barton Gade (Barton Gade) i grupa autora (1993) osmislili su sistem teranja životinja i smeštanja u obor koji izaziva malo stresa pri transportu grupa od po pet svinja u dizalicu koja se spušta u CO2. Za procenu omamljivanja uz pomoć CO2 treba koristiti pristup čitavog sistema. Neprijatnost u toku uvođenja anestezije je možda mala cena koju treba platiti da bi se u velikoj meri umanjio stres pri ovom postupku. 

 

SMETNJE KOJE OMETAJU KRETANJE

 

Životinje će često ustuknuti i stati prilikom kretanja kroz sistem za tretman ako postoje smetnje kao što su odsjaji, promaja koja duva u pravcu životinja, kretanje ili jaka buka. Anketa u 33 kanadske klanice, od malih do veoma velikih, o tretmanu u klanici pokazala je da goveda i svinje često ustuknu i moraju da se poteraju zbog smetnji koje se lako mogu eliminisati.

 

Incidenca smetnji koje ometaju kretanje goveda

 

 

Vrsta smetnji

Prihvatljive,
lako kretanje

Neprihvatljive,
životinje često ustuknu

Problemi sa osvetljenjem

(suviše slabo ili suviše jako)

28 (85%)

5 (15%)

Ventilacija koja duva prema životinjama koje prilaze

30 (91%)

3 ( 9%)

Životinje vide pokrete ili odsjaje

25 (76%)

8 (24%)

Jaka buka motora ili bučni ventili za vazduh

25 (76%)

8(24%)

 

Ove smetnje će pokvariti učinak dobro napravljenih uređaja za fiksiranje i hodnika jer životinje često treba poterati kada odbijaju da idu. Kretanje svinja ili goveda će se ponekad pospešiti dodavanjem ili uklanjanjem svetla kako bi se eliminisali odsjaji na podovima ili zidovima. Novi sistem transportera sa dve trake je dobro funkcionisao u dve klanice kada su bile nove, ali se zadržavanje na ulazu u uređaj za fiksiranje postepeno pogoršavalo pošto su sijalice iznad uređaja za fiksiranje vremenom postale slabije. Životinje imaju tendenciju da se kreću sa tamnijeg mesta ka bolje osvetljenim mestima (Grendin, 1980; Van Puten /Van Putten/ i Elshof /Elshoff/, 1978). Svetlo ne sme da sija direktno u oči životinjama koje prilaze.

 

I svinje i goveda će se ustuknuti zbog promaje koja duva kroz ulaz boksa za omamljivanje ili niz hodnik. Devet procenata anketiranih klanica imalo je ozbiljne probleme sa zaustavljanjem životinja izazvanim ventilacijom koja duva bilo sa ulaza zone za omaljivanje ili niz hodnik. Kretanje goveda će ometati i kada vide ljude koji se kreću ispred njih ili pokrete vratima. Goveda u jednoj klanici bi ustuknula od lanca koji se njihao u hodniku a u drugoj od bleštavog odsjaja na zidu od metala koji je vibrirao. Kada su životinje mirne, zaustaviće se i gledaće pravo u ono od čega su ustuknule.

 

Životinje su bile vidno uplašene od iznenadne buke ventila za vazduh ili izuzetno jake buke u 24% klanica koje su pregledane. Zapažanja autora ukazuju da jaka buka izaziva veću uznemirenost nego slab zveket lanaca i zvuk mašina. Uši goveda su najosetljivije na 8.000 Hz (Ejms /Ames/, 1974), a mogu da čuju zvuk i do 21.000 Hz (Aldžers /Algers/, 1984). Životinje će ustuknuti ili poskočiti usled zveketa ili lušanja. Nivo kortizola kod ovaca koje su zaklane u bučnoj klanici bio je veći nego kod ovaca koje su zaklane u tihoj istraživačkoj klanici (Pirson /Pearson/ i grupa autora, 1977). Iznenadna buka koju stvara lupanje vratima ili udaranje po zidu povećavalo je srčanu frekvencu kod jelena (Prajs /Price/ i grupa autora, 1993). U osam klanica u kojima je dolazilo do zaustavljanja životinja usled buke, u pet je to bilo posledica bučnog ispuštanja vazduha, a u tri jake buke motora. Elimisanje jake buke izazvane hidrauličnim uređajima dovelo je do smirivanja goveda. U tri klanice je bilo bučnog ispuštanja vazduha na ulaznim vratima boksa za omamljivanje. Instaliranje prigušivača koji bi sprečio bučno ispuštanje vazduha u jednoj klanici dovelo je do dramatičnog smanjenja broja uznemirenih goveda. Ostale smetnje koje ometaju kretanje jesu senke, rešetke odvodnih kanala i promena vrste ograde ili poda. 

 

 

OBUKA I NADZOR ZAPOSLENIH

 

Tokom dvadeset godina iskustva primetila sam da u klanicama koje brinu o dobrobiti životinja postoji šef koji obučava i nadgleda svoje zaposlene. U klanicama sa nemarnim rukovodstvom često dolazi do zloupotrebe životinja (Grendin, 1988c; 1994a). Održavanje visokog standarda dobrobiti zahteva stalnu pažnju i budnost uprave. Dobar šef stalno radi na usavršavanju aspekata tretmana. Pošto se eliminišu smetnje i ozbiljne greške u izradi uređaja, zaposleni u potpunosti mogu da primene principe ponašanja životinja kako bi se one kretale bez problema i u tišini (Grendin, 1993; Kilgur i Dalton /Dalton/, 1984).  

 

Autor je primetio da zaposleni najčešće prave sledeću grešku: pokušavaju da pokrenu mnogo životinja u isto vreme. Pokretne obore za sve vrste ne treba napuniti više od tri četvrtine. Zaposleni bi trebalo da nauče i kako da štopuju vreme grupama životinja. Narednu grupu životinja ne treba terati u pokretni obor sve dok u hodniku ne bude mesta da uđu. Pri ovom postupku se primenjuje prirodno ponašanje životinja. Najbitnije je da zaposleni ostanu mirni i izbegavaju iznenandne, nagle pokrete ili vikanje. Treba što manje koristiti električne palice.

 

ODRŽAVANJE OPREME I DOBROBIT ŽIVOTINJA

 

Dve glavne problematične oblasti u održavanju koje je primetio autor jesu loše održavanje pištolja za omamljivanje i glatki podovi. Anketa u 29 klanica u Kanadi pokazala je da je u 21% njih bilo glatkih podova.

 

Stanje podova u klanicama

Broj sistema klanice

Procenat

Stanje poda

8

(27%)

Odličan pod koji ne klizi

15

(52%)

Prihvatljiv pod

6

(21%)

Gladak pod, neprihvatljiv

 

Većina problema sa klizavim podom bili su posledica ili gruba završna obrada koja se skidala sa betonskog poda ili gladak pod u boksu za omamljivanje goveda. Autor je uradio ankete o dobrobiti životinja u klanicama i u Sjedinjenim Državama i u Kanadi. Glatki podovi zbog kojih su životinje padale bili su problem sa opremom broj jedan. Kokram (Cockrum) i Korli (Corley, 1991) ustanovili su da klizanje povećava stres i napomenuli da je to problematičnu oblast. Autor je primetio da drugi od najčešćih problema sa održavanjem opreme u američkim klanicma jeste loše održavanje pneumatskog pištolja za omamljivanje. Omamljivače treba dobro održavati kako bi zadržali maksimalnu snagu udara.

 

STANJE ŽIVOTINJA

 

Životinje koje u lošem stanju stignu do klanice često pate. Nedavna anketa u američkim klanicama za krave i bikove ukazala je da 1% odabranih tovnih krava i 1,1% mlečnih krava ne može da stoji i nesposobno je da hoda (Državni univerzitet Kolorada 1995). Većina ovih životinja je bila u lošem stanju i pre nego što su napustile farmu. Više informacija o gubicima usled uginuća i metaboličkom stresu može se naći kod Gregorija (1994) i Grendinove (1993). Bilo je i sve više problema sa vrlo razdražljivim govedima i svinjama koje je bilo teže poterati i kod kojih je postojala veća verovatnoća da će se razdražiti (Grendin, 1992; 1994b). Autor je primetio da se sve više razdražljivih goveda i svinja izgleda javlja među mršavijim životinjama. Ovu oblast treba ispitati pošto je dobrobit razdražljivih životinja ponekad veoma ugrožena.

 

EKONOMSKE PREDNOSTI DOBROBITI ŽIVOTINJA

 

Pažljivim, mirnim tretiranjem goveda od strane obučenih ljudi u dobrim objektima smanjiće se pojava nagnječenja i pomoći održavanje kvaliteta mesa. Nagnječenja

američku industriju goveđeg mesa godišnje koštaju 1,00 dolar po životinji kod tovljenih goveda, a 3,91 dolar po životinji kod krava i bikova (Državni univerzitet Kolorada, 1992; 1995). Nagnječenja industriju govedine u Australiji godišnje koštaju 36 miliona dolara (Blekšo /Blackshaw/ i grupa autora, 1987). Američka industrija svinjskog mesa zbog nagnječenja izgubi 0,34 dolara po svinji usled PSE (bledo, mekano, sočno meso), a 0,08 dolara po svinji (Nacionalno udruženje proizvođača svinjskog mesa, 1994). Usavršavanjem tretmana svinja i smanjenjem korišćenja električnih palica ili njihovom eliminacijom smanjiće se pojava petehijalnog krvarenja (Kalkins /Calkins/ i grupa autora, 1980). Boljom dobrobiti životinja može se poboljšati i bezbednost zaposlenih jer je malo verovatno da će mirna goveda gaziti zaposlene ili da će se propinjati.

 

INTERESOVANJE JAVNOSTI

 

Ophođenje prema životinjama na human način je upravo ono što treba raditi. Javnost sve više brine o tome kako se tretiraju životinje. Tretiranje osakaćenih životinja koje ne mogu da stoje je problematika kojom se bavila nacionalna televizija u Sjedinjenim Državama, a transport životinja je glavni problem u Engleskoj. Ljudi koji se ne razumeju u klanje često pitaju "da li životinje znaju da će umreti" ili "da li se boje krvi". Anil (Anil) i Makinsi (McKinsey, 1995) navode da se kod svinja koje posmatraju omamljivanje i klanje druge svinje javlja mala ili nikakva promena srčane frekvence, i nivoa kortizola ili B endorfina. Zapažanja autora ukazuju da je verovatnije da će male smetnje o kojima je ranije bilo reči dovesti do razdražljivosti ili zaustavljanja nego kada životinje vide krv ili posmatraju druga životinju koja se omamljuje. Goveda će dobrovoljno ući u uređaj za omamljivanje koji je poprskan krvlju (Grendin, 1994a). Autor je primetio i da krv relativno mirnih goveda izgleda ima mali uticaj, ali da postoji mogućnost izlučivanja feromona straha ako je životinja jako uzrujana 10 ili 15 minuta. Ostala goveda će početi da se zaustavljaju i odbiti da prođu pored mesta gde je prethodna životinja doživela stres. Istraživanja sa pacovima i svinjama ukazuju da u krvi i mokraći može biti feromona straha. Ostale svinje su izbegavale hranilicu zbog mokraće nazimice koja je doživela stres, a mokraća životinja koje nisu doživele stres nije imala uticaja (Vjevij-Toma /Vieville-Thomas/ i Sinjore /Signoret/, 1992). Stivens i Saplikoski (Saplikoski, 1973) naveli su da se izbegavala krv i mišićno tkivo pacova koji su doživeli stres, a da moždano tkivo ili voda nisu imali efekta. Krv zamorčeta i ljudi je malo uticala na pacove (Hornbakl /Hornbuckle/ i Bil /Beall/, 1974; Stivens i Gerzog-Tomas /Gerzog-Thomas/, 1977).

           

RITUALNO KLANJE

 

Klanje bez omamljivanja predstavlja oblast koja izaziva zabrinutost u mnogim zemljama. Kada se ritualno klanje ocenjuje sa stanovišta dobrobiti, treba odvojiti promenljivu omamljivanja od promenljive samog presecanja grkljana. U nekim klanicama u Sjedinjenim Državama koriste se izuzetno stresne metode omamljivanja, kao što su okivanje i kačenje potpuno svesnih goveda za zadnju nogu. Vešanje goveda za zadnju nogu dovodi do toga da mnoge životinje riču i da se otimaju, a ponekad slome nogu. Goveda se u Evropi i Sjedinjenim Državama drže u uređajima za omamljivanje u kojima su u uspravnom položaju ili u uređajima koji ih prevrće na leđa (Grendin, 1994a; Grendin i Regenstejn /Regenstein/, 1994). Autor je primetio da goveda okrenuta na leđa često udahnu krv, i da stresne metode omamljivanja maskiraju reakciju životinje na presecanje grkljana.

 

Dan (Dunn, 1990) je otkrio da držanje goveda na leđima tokom 103 sekunde dovodi do stvaranja dvaput većeg nivoa kortizola nego kod goveda držanih u uspravnom uređaju za omamljivanje. U Ujedinjenom Kraljevstvu se danas zahteva korišćenje uređaja u kojima se goveda drže u uspravnom položaju. Autor je primetio da se odgovarajućim izgledom uređaja i nežnim rukovanjem uspravnim uređajem za omamljivanje mogu eliminisati vidljivi znaci neprijatnosti koju životinje trpe, kao što je otimanje. Omamljivač mora biti opremljen ventilima za ograničenje pritiska kako bi se sprečio prevelik pritisak koji bi izazvao bol ili neprijatnost kada se prisloni na telo životinje (Grendin, 1994a). Deo aparata koji se nežno prislanja uz životinju treba lagano da se kreće, jer iznenadni, nagli pokreti mogu da uznemire životinju. Presecanje grkljana treba obaviti odmah nakon omamljivanja glave.

 

Reakcija životinje na presecanje grkljana može se posmatrati kada se životinja drži u udobnom, uspravnom položaju. Većina istraživača se slaže da presecanje grkljana bez omamljivanja neće izazvati trenutnu nesvest (Dejli /Daly/ i grupa autora, 1988; Blekmor /Blackmore/, 1984). Svest kod teladi u nekim slučajevima može potrajati više od jednog minuta (Blekmor, 1984). Začepljenje krvnih sudova će ponekad usporiti pad krvnog pritiska koji je neophodan da bi došlo do nesvesti (Anil i grupa autora, 1995a).

 

Goveda imaju veoma slabu reakciju u smislu ponašanja na dobro izveden košer rez (šehita) koji se izvodi dugim nožem oštrim poput žileta (Grendin, 1994a). Bager (Bager) i grupa autora (1984) imaju slično zapažanje. Glavna metoda ocene bola jesu zapažanja o ponašanju i merenja (Šort /Short/ i Poznak /Poznak/, 1992). Halal klanje izvršeno zarivanjem kratkog noža dovelo je do snažnog otimanja i očigledne patnje (Grendin, 1994a). Rez koji se zatvara preko noža u toku rezanja dovodi do otimanja životinje, a uznemirenim govedima je bilo potrebno više vremena da izgube svest. Moglo bi se zaključiti da je pravilno izveden rez mnogo manje stresan nego loše urađen rez.

 

Omamljivanje strujom samo preko glave koristi se u mnogim halal klanicama i nad ovcama i nad govedima. Zbog razlika u anatomiji krvnih sudova kod ovce u poređenju sa govedima, omamljivanje goveda samo preko glave mora da bude praćeno metodom probadanja grudi kako bi se osigurao brz pad krvnog pritiska (Anil i grupa autora, 1995b). Da bi se u smanjio stres i neprijatnosti u toku ritualnog klanja potreban je iskusan koljač i dobro napravljen uređaj za omamljivanje kojim se životinja drži u udobnom, uspravnom položaju.

 

ZAKLJUČCI

 

Osoblje u klanici mora da obrati pažnju na pojedinosti tretmana i nadgleda i obučava zaposlene da bi se održao visok standard dobrobiti u toku tretmana i klanja goveda. Loša uprava je glavni uzrok ugrožene dobrobiti životinja. Da bi dobrobit bila valjana, klanica mora da bude opremljena dobro napravljenom opremom za omamljivanje i tretman koju dobro održavaju obučeni, savesni zaposleni. Moraju se eliminisati male smetnje zbog kojih se životinje zaustavljaju i odbijaju da se kreću kroz sistem. Zaustavljanje je često izazvano odsjajima, bučnim ispuštanjem vazduha, kada životinje vide ljude ispred sebe ili promaja koja duva hodnikom prema životinjama koje prilaze.